О књизи: 2007 / Ова књига, преведена на многе језике, је исповест жене са јединственом и трагичном судбином. Са седамнаест година, за „злочин против породичне части“, осуђена је на смрт од стране њених најближих. Ова документарна прича, која је постала светски бестселер, говори о њеном чудесном спасавању, о људима који су јој притекли у помоћ. Негде на супротној обали реке Јордан од Израела постоји палестинско село у коме је мушкарцима дозвољено све, а женама ништа. Тамо се жена цени много мање од овна или краве. Мајке, сестре, ћерке и жене раде тамо од зоре до мрака, као робови, а заузврат добијају само батине и злостављање. Ако у породици има превише ћерки, женске бебе се једноставно задаве убрзо након рођења. Девојка која је погледала мушкарца или разменила неколико фраза са њим назива се дроља. Породица је дужна да је убије, иначе ће јавно мњење целог села устати против њих. У таквом селу је одрасла девојчица по имену Суад. Једини радостан догађај у животу палестинског сељана је венчање. Према локалним обичајима, удате жене стичу релативну слободу – могу да се нашминкају и оду у продавницу. А пошто Суад није имала право да се уда пре своје старије сестре, девојка је предузела очајнички корак - почела је тајно да излази са човеком који јој се удварао. Када је Суад остала трудна, њен дечко је побегао, а родитељи су је осудили на смрт. Суадина прича је стварна - ово кажу издавачи и активисти швајцарске хуманитарне фондације Емергенце, чији су напори успели да спасу од смрти не само Суаду, коју су рођаци полили бензином и запалили, већ и њеног нерођеног сина. . Суадино лице је практично неоштећено, али је фотографисана са маском, јер се плаши да ће је рођаци видети живу и хтети да је убију по други пут - такви случајеви су познати поборници мизогиног морала и у Европи. Сећања спашене источњачке жене о њеном детињству и младости у забаченој муслиманској провинцији могу цивилизовану девојчицу, размажену једнакошћу, лишити сна и апетита. Живот који Суад описује није, наравно, живот, већ живи пакао. Штавише, најгоре је то што, како сведочи јунакиња, овдашњим женама и не пада на памет да протестују, бар док њихова сопствена породица не покуша да их убије. Ипак, негде у позадини њихова ума постоји магловита нелагодност: некако све је превише безнадежно црно, а некако идеолошки превише корисно за све оне који су против муслимана. Немојте журити да доносите брзе и недвосмислене закључке - како год било, ми, читаоци, нисмо свесни шта се тамо заиста догодило, и судимо о ситуацији на основу речи других људи. И запамтите: насиље у породици над женама није стварност само у Палестини.